Idioma prekmuro
De Biquipedia
| Prekmuro prekmürščina, prekmürski jezik, prekmurščina |
|
|---|---|
| Atras denominacions: | {{{altrasdenominazions}}} |
| Parlato en: | Eslovenia (Prekmurje), Hongría (Vendvidék), Austria, Canadá, Estatos Unitos |
| Territorios: | {{{territorios}}} |
| Parladors: | 80 mil |
| Clasificación: | {{{clasificazión}}} |
| Filiación: | Indoeuropea |
|
|
|
| ISO 639-1 | - |
| ISO 639-2 | - |
| ISO 639-3 | {{{iso3}}} |
| SIL | [1] |
| {{{Imachen}}}
|
|
O tercer libro impreso en luenga prekmura, tetulato Réd zvelicsánsztva, de 1742.
O prekmuro (a suya denominación autoctona ye prekmürščina u prekmürski jezik; en esloveno estándar: prekmurščina; en hongaro: vend nyelv) ye una luenga eslava sudoccidental, que se charra prencipalment en a parte occidental d'Hongría y en a rechión eslovena de Prekmurje. Ye considerata un dialecto arcaico d'o esloveno, con notables diferencias en o vocabulario y tamién en a flexión con o esloveno estándar. Ente as suyas caracteristicas més importants se troban a presencia d'as vocals ö y ü, comuns con l'hongaro, antimás tien muitas palabras d'orichen hongaro y alemán.
L'alfabeto[editar | editar código]
L'alfabeto prekmuro tien as seguients 32 letras:
| Minusclas | a | á | b | c | č | d | e | é | ê | f | g | h | i | j | k | l | m | n | nj | o | ô | ö | p | r | s | š | t | tj | u | ü | v | z | ž |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Mayusclas | A | Á | B | C | Č | D | E | É | Ê | F | G | H | I | J | K | L | M | N | Nj | O | Ô | Ö | P | R | S | Š | T | Tj | U | Ü | V | Z | Ž |
| AFI | [a] | [aː] | [b] | [ʦ] | [ʧ] | [d] | [e] | [eː] | [ej] o [æ] | [f] | [g] | [h] | [i], [iː] | [j] | [k] | [l] | [m] | [n] | [ɳ] | [o], [oː] | [ow] | [ø] | [p] | [r] | [s] | [ʃ] | [t] | [c] | [u], [uː] | [y] | [v], [f] | [z] | [ʒ] |
Eixemplo[editar | editar código]
O Painuestro en esloveno, prekmuro y crovate:
| Esloveno | Prekmuro | Crovate | Aragonés |
|---|---|---|---|
| Oče naš, ki si v nebesih, posvečeno bodi tvoje ime, pridi k nam tvoje kraljestvo, zgodi se tvoja volja kakor v nebesih tako na zemlji. Daj nam danes naš vsakdanji kruh in odpusti nam naše dolge, kakor tudi mi odpuščamo svojim dolžnikom, in ne vpelji nas v skušnjavo, temveč reši nas hudega. Amen. |
Oča naš, ki si vu nebésaj! Svéti se Ime tvoje. Pridi králestvo tvoje. Bojdi vola tvoja, kak na nébi, tak i na zemli. Krüha našega vsakdanéšnjega daj nam ga gnes. I odpüsti nam duge naše, kak i mi odpüščamo dužnikom našim. I ne vpelaj nas vu sküšávanje. Nego odslovodi nas od hüdoga. Amen. (Molitvena Kniga, Odobrena od cérkvene oblászti, 1942. Zálozso Zvér János knigar v muraszombati Trétja izdaja.) |
Oče naš, koji jesi na nebesima, sveti se ime tvoje, dođi kraljevstvo tvoje, budi volja tvoja, kako na nebu tako i na zemlji. Kruh naš svagdanji daj nam danas, i otpusti nam duge naše, kako i mi otpuštamo dužnicima našim, i ne uvedi nas u napast, nego izbavi nas od zla. Amen. |
Pai nuestro que yes en o cielo, santificato siga o tuyo nombre; vienga ta nusatros o reino tuyo; y se faiga la tuya voluntat en a tierra como en o cielo. O pan nuestro de cada día da-lo-nos huei perdona las nuestras faltas como tamién nusatros perdonamos a os que mos faltan; non mos deixes cayer en a tentación, y libera-mos d'o mal. Amén. |
Bibliografía[editar | editar código]
- János Fliszár: Vogrszki-vendiski rêcsnik, 1922.
- Vilko Novak: Slovar stare knjižne prekmurščine, Založba ZRC, Ljubljana, 2006. ISBN 961-6568-60-4ž
- Molitvena Kniga, Odobrena od cérkvene oblászti, urednik: József Szakovics 1942.
- Marija Kozar: Etnološki slovar slovencev na Madžarskem, Monošter-Szombathely 1996. ISBN 963-7206-62-0
